Decenijama unazad obrazovanje je predstavljalo ključ uspeha. Međutim, situacija u našoj zemlji se iz godine u godinu znatno promenila. Danas se mnogi visokoobrazovani mladi ljudi suočavaju sa realnošću koja demantuje ovu ideju.
Iako formalna diploma otvara brojna vrata i mogućnosti, ona više nije garancija stabilnog zaposlenja, pristojne zarade ili društvenog ugleda. U velikom broju slučajeva fakultetska diploma jeste neophodna za ulazak na određena radna mesta čije su pozicije u deficitu. To se naročito odnosi na javni sektor ili u profesionalnim oblastima kao što su medicina, pravo i inženjerstvo.
Iako smo vrsni u svojoj struci, nažalost bez radnog iskustva male su šanse da ćemo biti na listi odabranih. To predstavlja veliki izazov za studente završnih godina ili diplomce koji nemaju gde da steknu iskustvo u radu, osim prakse koju nude fakulteti. Diplome u tom slučaju ostaju samo formalnost na konkursima.
Da li mladi u Srbiji nakon stečene diplome rade u struci?
Statistike pokazuju da veliki broj mladih obrazovanih ljudi obavlja poslove koji ne zahtevaju fakultetsku diplomu. Najčešće su angažovani preko privremenih ugovora bez sigurnosti i dugoročnih prava.
Istovremeno, iz godine u godinu raste broj onih koji odluče da napuste zemlju u potrazi za boljim uslovima. Na osnovu istraživanja iz 2020. godine Srbija je po stopi migracije mladih odmah nakon Albanije. Prema KOMS-ovom izveštaju, na prvom mestu želja gde bi mladi živeli jesu zemlje Zapadne Evrope u 54,8% slučajeva, a zatim SAD ili Kanada u 11,8% slučajeva. Za njima ne zaostaju ni Nemačka, Holandija, Austrija, Španija…
Zanimljivo je što među mladima je sve veće interesovanje za prekvalifikaciju. Mnogi nakon završenog fakulteta upisuju kurseve iz IT – ja, digitalnog marketinga ili nekih zanatskih veština. Na taj korak se odlučuju zbog veće fleksibilnosti i potražnje za poslom.
Da li su plate u skladu sa obavljanjem delatnosti?
Pitanje koje se često postavlja i koji je jedan od glavnih okidača za konkurisanje na određenu poziciju. Iako se obrazovanje i dalje promoviše kao put ka boljem životu, iskustva mladih ne svedoče tako. Jedan od najvećih problema je nesrazmera između visine plate i obrazovanja pojedinca. Od lekara, inženjera do profesora, obrazovani ljudi često su ignorisani od strane tržišta rada. Favorizuju se praktične veštine, bogato iskustvo i neretko poznanstva.
U praksi veliki broj fakultetski obrazovanih ljudi zarađuje znatno ispod proseka. To se naročito odnosi na poslove u javnom sektoru. Prema zvaničnim izvorima sajta infoPlate.rs plate nastavnika se nalaze na 413. mestu. Njihove plate se kreću do 107.025 dinara za pun fond časova. Toliko je otprilike jedna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu. U susednoj Mađarskoj situacija je dosta povoljnija. Plate se kreću zavisno od kvalifikacija nastavnika od 1.383 do 2.828 evra, što je dosta lagodnije za život.
Ništa veće nisu ni plate mladih lekara, istraživača. Vrednost zarade se povećava nakon višegodišnjeg iskustva. To dodatno podrazumeva i neretko volonterski rad nekoliko meseci, dodatni posao, praksu, a često i rad u inostranstvu.
Sa druge strane, postoje zanimanja i koja su bolje plaćena. Među najplaćenijim poslovima trenutno u Srbiji su: programeri, softverski inženjeri, konsultanti, piloti, lizing direktori i ostale visokokvalifikovane pozicije. Na osnovu izvora infoPlate.rs njihove zarade su daleko iznad proseka. Dostižu sumu čak do 420.370 dinara. Tu je ključno, znanje, iskustvo, poznavanje engleskog jezika, poželjno još nekog stranog jezika.
Ova razlika često izaziva revolt i pobunu. Mladi koji su završili zahtevne fakultete poput Medicinskog, Arhitektonskog, Filozofskog osećaju se zapostavljeno. Tržište favorizuju veštine koje se najčešće stiču na kratkoročnim kursevima od par meseci.
Koliko se plate razlikuju u Beogradu u odnosu na ostale gradove?
U zemlji koja se suočava sa manjkom radne snage u mnogim sektorima visina plate je ključna kako za lični tako i ekonomski standard. Razlika u primanjima između glavnog grada i okolnih gradova postaje sve izraženija.
Beograd je centar ekonomskog rasta, nakon njega ide Novi Sad, pa Niš. Ostali lokalni gadovi su znatno u usponu na polju ekonomije, industrije i trgovine. To je jedan od razloga zašto mladi nakon završenog fakulteta odlučuju da nastave da žive u prestonici.
Mnogi koji su završili fakultete u drugim gradovima suočavaju se sa dilemom: Ostati u lokalnoj sredini i raditi za znatno manju platu ili preseliti se. Ove razlike nisu samo ekonomske, one sve više utiču na društvenu strukturu.
Kakva je uloga obrazovanja na tržištu?
Obrazovanje jeste temelj, ali ne i uslov za lak ulazak na tržište. Mladi obrazovani ljudi često smatraju da njihovo formalno obrazovanje ne pruža dovoljno praktičnih veština koje se zahtevaju. To dovodi do potrebe za dodatnim obrazovanjem.
Još jedan problem je što mladi uprkos visokom obrazovanju ne uspeju da se snađu na tržištu rada. Razlog je što ne poseduju profesionalne veštine koje su potrebne poslodavcima.
Takođe, obrazovani sistem u Srbiji nije u potpunosti usklađen sa potrebama privrede. Mladi neretko na obrazovanim ustanovama ne steknu dovoljno znanja koje može da im obezbedi adekvatan posao u struci.
Postoji još jedan način kako da izbegnu stagnaciju tržišta, to je rad kroz start - up ekosisteme. Za sve one koji žele da se osamostale i krenu u rizik ovo može biti jedna nova prilika i izazov. Imajući u vidu stagnaciju tržišta mladi se sve više opredeljuju da pokrenu sopstveni biznis. Okolnosti za razvoj start - up nisu trenutno najbolje, ali postoje naznake za poboljšanje trenutnog stanja. Prema izvorima Biznis.rs distribucija startapa u glavnom gradu je u fazi rasta 62,8%, u odnosu na 2023. godinu kada je iznosila 57,9 %. Što jasno ukazuje na postepeni razvoj i svrstava Beograd u grad sa najrazvijenijom infrastrukturom i najvećim pristupom resursima.
Osim podrške u vidu bespovratnih novčanih sredstava i povoljnih kredita za nove preduzetnike, ovaj sistem bi rešio mnoge nedoumice.
Obrazovanje i rad na sebi nosi još jednu vrstu odgovornosti. Obrazovani ljudi često se suočavaju sa pritiscima koji dolaze od strane porodice i šire zajednice. Oni neretko na leđima nose teret da ispune očekivanja. To dovodi do stresa, anksioznosti, frustracija. Učestalo suočavanje sa stresom i neizvesnošću može dovesti do depresije zbog složenih životnih okolnosti.
Ja kao diplomirani filolog bila sam često pod pritiskom nakon završetka fakulteta šta dalje. U potrazi za adekvatnim poslom imala sam realna i nerealna očekivanja. Verovali su da ću čim diplomiram uspeti da svoju diplomu i znanje unovčim.
Međutim, u praksi je malo drugačija situacija. Diploma je samo jedan stepenik koji otvara vrata karijeri. Sve ostalo zavisi od nas. U pronalaženju posla za koji smo se školovali trnovit je put, a pritisak okoline još izraženiji.
Jedino istrajnost i doslednosti su sigurni putevi ka ostvarenju ciljeva.
U budućnosti su potrebne sistemske promene koje će omogućiti veće vrednovanje obrazovanih kadrova i unapređenje radnih uslova. Pored toga i veće šanse za lični i profesionalni rast, kao i bolji uslovi rada.
Formalno obrazovanje ima jedan temelj koji je potrebno nadograditi. Nove generacije imaju hrabrosti da se uhvate u koštac sa izazovima. To je dobar znak i preduslov da stvari krenu na bolje.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Violeta Vučićević, diplorani filolog, copywriter
