Prioritet svih članica Federacije dunavskih privrednih komora (DCCF) mora biti unapređenje ekonomske saradnje i saobraćajne povezanosti regiona, radi dobrobiti svih privrednika, što i jeste svrha postojanja privrednih komora, ključna je poruka Generalne skupštine DCCF, jedne od ključnih regionalnih organizacija za unapređenje ekonomske saradnje u širem podunavskom prostoru. 

Događaj je održan u organizaciji Privredne i industrijske komore Ulma, a predsednik ove poslovne asocijacije dr Jan Štefan Roel (Dr. Jan Stefan Röell) ukazao je na veliki značaj međusobne saradnje zemalja dunavskog regiona i ulogu koju ima za nemačku privredu.

Kako je naveo na otvaranju Generalne skupštine DCCF, više od 80 odsto ekonomske razmene Nemačke realizuje se sa članicama EU, ali i ostalim evropskim zemljama, od kojih veliki broj pripada Dunavskom regionu. Posebno je naglasio značaj proizvodnje i transporta zelenog vodonika, kao i neophodnost razvoja rečnog transporta kao ključnog alata za zelenu tranziciju.

Predsednik DCCF Hajnc Hermann Rev podsetio je da je upravo iz tog razloga i osnovana Federacija – kako bi se podsticao zajednički ekonomski razvoj i saradnja i istakao sve veću vidljivost i angažovanje komora članica.

Govoreći o strateškoj povezanosti Srbije i Dunavskog regiona, Tatjana Maksimović Vujisić predstavnica Privredne komore Srbije naglasila je da su tržišta zemalja dunavskog regiona za našu zemlju od izuzetnog ekonomskog i geopolitičkog značaja.

„Svi unutrašnji vodni putevi u Srbiji povezani su sa Dunavom, koji nas povezuje sa evropskom mrežom plovnih puteva. Vrednost ukupne godišnje robne razmene Srbije sa članicama DCCF iznosi preko 14 milijardi evra, što predstavlja 36 procenata ukupne srpske spoljnotrgovinske razmene,“ navela je Maksimović Vujisić.

 

U prvih šest meseci 2025. godine, pokrivenost izvoza uvozom u trgovini Srbije sa zemljama članicama DCCF-a iznosila je 98 odsto, a suficit je ostvaren sa Bugarskom, Hrvatskom, Nemačkom, Rumunijom i Slovačkom.

Prema podacima, Srbija ima neiskorišćeni izvozni potencijal u trgovini sa DCCF zemljama u vrednosti od čak 6,5 milijardi evra – što jasno ukazuje na prostor za dalje unapređenje saradnje, dodala je predstavnica PKS.

Aleksandar Panovski, generalni sekretar, Privredne komore Vojvodine (PKV),  predstavio je projekat „Danube Farm Initiative“, čiji je cilj uspostavljanje jedinstvene robne marke za poljoprivredne i prehrambene proizvode poreklom iz Dunavskog regiona. Taj brend bi bio garant kvaliteta, porekla i održivosti, čime bi se povećala vidljivost i konkurentnost malih i srednjih preduzeća.

Panovski je takođe predložio osnivanje kancelarije za koordinaciju DCCF-a u okviru PKV, čije bi troškove snosila sama komora, radi bolje komunikacije i saradnje između članica. Na inicijativu učesnika, Panovski je održao i kratku prezentaciju EXPO 2027, kao jedine specijalizovane izložbe ovog tipa u ovom delu Evrope. Predsednik Rev zamolio je srpsku delegaciju da se raspita o mogućnosti predstavljanja DCCF-a kao regionalne organizacije na EXPO 2027.

Veliku podršku radu DCCF-a pruža Privredna komora Istanbula, jedna od tri najveće komore na svetu. Kao predlozi za jačanje zajedničkih aktivnosti iz ove komore inicirani su: organizacija Danube-Istanbul Business Forum, povezivanje startapova i inovacionih habova, organizaciju zajedničkih trgovinskih misija DCCF zemalja i Turske.

Na marginama skupa, učesnici su imali priliku da posete čuvenu nemačku kompaniju Seeberger, koju je lično predstavio vlasnik Kristijan Keler treća generacija u porodici koja vodi ovaj brend još od 1844. godine. Seeberger je lider u proizvodnji suvog voća i orašastih plodova u Evropi i važi za primer društveno odgovorne kompanije, sa posebnim odnosom prema zaposlenima i održivosti. Predstavnici komora iz regiona bili su impresionirani načinom organizacije i istorijom porodičnog biznisa.

Na kraju zasedanja, potpisan je Sporazum o saradnji između DCCF-a i Udruženja banaka Centralne i Istočne Evrope, koji će unaprediti finansijsku podršku zajedničkim projektima u regionu.

Privredna komora Srbije je postala punopravni član DCCF-a u novembru 2021. godine, prepoznavši značaj ove regionalne inicijative za privredu Srbije. PKS će nastaviti aktivno da doprinosi razvoju saradnje i promociji srpske privrede u Dunavskom i širem evropskom regionu.

Zanimljivosti o Dunavu

• Dunav je najinternacionalnija reka na svetu – protiče kroz 10 država i dotiče 19.
• Dugačak je 2.860 km, a najveći deo sliva pripada Rumuniji (29%).
• Dunavski region obuhvata i najrazvijenije i neke od najsiromašnijih regiona EU – s razlikom u BDP-u po glavi stanovnika koja je nekada i do šestostruka.

Dok se svet bori sa sve većom proizvodnjom otpada, iscrpljivanjem resursa i degradacijom životne sredine, može se uočiti da se tradicionalne metode upravljanja otpadom pokazuju nedovoljnim da zadovolje zahteve modernog doba. Sve veći izazov efikasnog i održivog upravljanja otpadom zahteva inovativna rešenja, a jedno od najperspektivnijih je integracija veštačke inteligencije u sisteme upravljanja otpadom.

Veštačka inteligencija je u mogućnosti da obrađuje ogromne količine podataka u kratkom vremenskom periodu, da identifikuje obrasce i optimizuje procese, ima potencijal da izmeni na revolucionaran način sadašnje upravljanje otpadom. Čineći upravljanje otpadom pametnijim, efikasnijim i održivijim, veštačka inteligencija može pomoći u stvaranju puteva cirkularne ekonomije, smanjenju potrebe za odlaganjem otpada na deponije i doprinosu zaštiti životne sredine.

Sakupljanje, transport i odlaganje otpada su aktivnosti koje zahtevaju velike resurse a koje se mogu optimizovati uz pomoć veštačke inteligencije. Poboljšanjem logistike i smanjenjem neefikasnosti, veštačka inteligencija može značajno da smanji ugljenični otisak upravljanja otpadom. 

Sistemi sa veštačkom inteligencijom mogu da analiziraju obrasce saobraćaja, vremenske uslove i podatke o prikupljanju otpada kako bi odredili najefikasnije rute za vozila za prikupljanje otpada, što smanjuje potrošnju goriva, smanjuje emisije i operativne troškove. 

Veštačka inteligencija može predvideti količinu otpada koji se generiše u određenim oblastima analizom obrazaca iz istorijskih podataka, demografskih podataka i sezonskih trendova. Ovo omogućava preduzećima koja vrše sakupljanje otpada da efikasnije raspodeljuju resurse, obezbeđujući da se kante prazne na vreme bez nepotrebnih putovanja. 

Jedan od kritičnih aspekata održivog upravljanja otpadom je mogućnost praćenja stopa stvaranja, prikupljanja, odlaganja ili recikliranja otpada. Veštačka inteligencija može pomoći u praćenju i izveštavanju u realnom vremenu, pružajući vredan uvid u obrasce i istovremeno može kreirati samostalno podatke u nacionalnim registrima koji ove obrasce prikupljaju.Analizom ogromnih količina podataka, sistemi veštačke inteligencije mogu da generišu detaljne izveštaje koji prate napredak ka ciljevima održivosti, kao što je smanjenje otpada na deponijama ili povećanje stope reciklaže. Ovi uvidi mogu pomoći opštinama i organizacijama da donesu odluke zasnovane na podacima za poboljšanje praksi upravljanja otpadom. 

Senzori sa veštačkom inteligencijom mogu se koristiti u kantama za otpad ili kontejnerima za praćenje količine otpada koji se odlaže. Ovi senzori šalju podatke u realnom vremenu kompanijama za upravljanje otpadom, omogućavajući bolje praćenje i upravljanje rasporedima prikupljanja otpada. 

Koncept cirkularne ekonomije ima za cilj da zadrži materijale u upotrebi što je duže moguće, smanjujući otpad i minimizirajući ekstrakciju resursa. Veštačka inteligencija može da igra ključnu ulogu u pokretanju ove tranzicije omogućavajući pametniji oporavak resursa i ponovnu upotrebu materijala. 

Veštačka inteligencija se može koristiti za identifikaciju novih načina za prenamenu ili ponovnu upotrebu materijala koji bi se inače smatrali otpadom. Na primer, algoritmi mogu pomoći dizajnerima i proizvođačima da pronađu kreativnu upotrebu odbačenog tekstila ili plastike, doprinoseći cirkularnoj ekonomiji. Sistemi takođe mogu da identifikuju mogućnosti za obnavljanje vrednih materijala iz posebnih tokova otpada, kao što su plemeniti metali iz elektronskog otpada (ee otpad). Robotika i senzori sa veštačkom inteligencijom mogu pomoći da se ovi materijali izoluju efikasnije, podržavajući održiviji lanac snabdevanja. 

Rešenja za upravljanje otpadom vođena veštačkom inteligencijom takođe mogu da stvore lokalna radna mesta u tehnici i robotici, pružajući nove mogućnosti za razvoj radne snage. Pored toga, analitika podataka i novi alati mogu pomoći zajednicama da postanu svesnije svojih navika rasipanja i da podstaknu održivo ponašanje. 

Veštačka inteligencija je spremna da igra transformativnu ulogu u održivom upravljanju otpadom. Automatizacijom sortiranja, optimizacijom logistike, poboljšanjem povrata resursa i smanjenjem uticaja na životnu sredinu, veštačka inteligencija nudi potencijal za stvaranje čistijih, efikasnijih i održivijih sistema upravljanja otpadom. Dok integracija veštačke inteligencije u upravljanje otpadom predstavlja izazove, dugoročne koristi u smislu smanjenih emisija ugljenika, poboljšanih stopa recikliranja i održivije cirkularne ekonomije su ogromne. Kako tehnologija nastavlja da se razvija, usvajanje sistema upravljanja otpadom vođenih veštačkom inteligencijom biće ključno u postizanju globalnih ciljeva održivosti i obezbeđivanju čistije, zelenije budućnosti za generacije koje dolaze.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Mirjana Todorović, master politikolog