Zakonom o ugostiteljstvu ("Službeni glasnik RS", br. 17/2019) kuća, apartman i soba smatraju se zasebnim objektima, u kojima se pružaju ugostiteljske usluge u domaćoj radinosti.
Ugostiteljska usluga smeštaja u apartmanima, kolokvijalnog naziva „stan na dan“ sve je zastupljenija na tržištu ugostiteljstva u Srbiji. Pod kratkoročnimizdavanjem apartmana smatra se pružanje usluge smeštaja za kraći boravak, u trajanju do 30 dana.
Na našem tržištu, u ponudi su mnogobrojni apartmani, kako oni pristupačniji i jednostavno opremljeni, tako i apartmani visoke kategorije.
Turistima koji žele da se osećaju „kao kod kuće“, a usput upoznaju i osete svakodnevni život lokalnog stanovništva ili se povedu povoljnijom cenom smeštaja, ovaj vid usluge predstavlja pravi izbor.
Sa druge strane, za davaoce smeštaja, koji prednost daju kratkoročnom, u odnosu na dugoročno izdavanje, pored faktičkih obaveza, koje se ogledaju u redovnom održavanju apartmana i celokupnoj organizaciji boravka gostiju, važno je da pružanje ove ugostiteljske usluge usklade sa važećim propisima.
Poštovanjem zakona i podzakonskih akata kojima se reguliše ovaj deo ugostiteljske delatnosti, pružaoci usluga ne samo da izbagavaju visoke novčane kazne za prekršaj, već doprinose sigurnosti, profesionalnosti i održivosti svog poslovanja.
Uslov usklađenosti obavljanja ugostiteljske delatnosti sa pozitivnim propisima jeste i osnovni uslov svih platformi koje se bave rezervacijom smeštaja preko kojih izdavaoci apartmana kreiraju i plasiraju svoje oglase.
Od 2020. godine, svi podaci o ugostiteljima i ugostiteljskim objektima za smeštaj u Republici Srbiji objedinjeni su uvođenjem centralnog informacionog sistema u oblasti ugostiteljstva i turizma E-turista, čime se povećava bezbednost turista tokom boravka u Srbiji, a vlasnicima apartmana se olakšava poslovanje.
Ko i pod kojim uslovima može biti ugostitelj?
Delatnost pružanja ugostiteljske usluge smeštaja, u objektima vrste apartman, mogu obavljati privredno društvo, drugo pravno lice, preduzetnik i fizičko lice.
Privredno društvo, drugo pravno lice i preduzetnik ovu delatnost obavljaju pod uslovom da su registrovani u odgovarajućem registru. U slučaju da isti ugostiteljsku delatnost obavljaju u sedištu društva, ali ne kao pretežnu delatnost ili ugostiteljsku delatnost obavljaju van svog registrovanog sedišta, dužni su da za tu delatnost registruju ogranak.
Fizičko lice može da pruža ugostiteljske usluge u objektima smeštajnih kapaciteta do 30 individualnih ležajeva, za najviše 30 korisnika usluga. Fizičko lice, davalac usluge smeštaja, mora biti vlasnik, odnosno suvlasnik smeštajnog objekta, izuzetno član porodičnog domaćinstva vlasnika, uz pisanu saglasnost vlasnika objekta.
Kategorizacija ugostiteljskog objekta - prvi neophodan korak
Kategorizacija je postupak u okviru kog se objekti iste vrste rangiraju u različite kategorije, u zavisnosti od nivoa postignutih standarda.
Zakon o ugostiteljstvu predviđa obavezu pribavljanja Rešenja o kategorizaciji objekta, pre otpočinjanja obavljanja ove vrste ugostiteljske delatnosti. Zahtev za određivanje kategorije ugostiteljskog objekta-apartmana, ugostitelj sa svom neophodnom dokumentacijom, elektronskim putem, podnosi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, za svaki objekat pojedinačno.
Po prijemu zahteva, komisija za kategorizaciju ugostiteljkog objekta izlazi na lice mesta, sprovodi uvid i sačinjavanja zapisnik o ispunjenosti svih uslova predviđenih važećim pravilnicima. Nadležni organ jedinice lokalne samouprave odlučuje pojedinačno o svakom podnetom zahtevu rešenjem koje važi tri godine od dana dostavljanja podnosiocu zahteva.
Zakon o ugostiteljstvu pored isteka roka na koji je doneto, kao razloge iz kojih rešenje o određivanju kategorije ugostiteljskog objekta prestaje da važi, predviđa i sledeće:
- donošenje rešenja o promeni kategorije;
- gubitak kategorije;
- zahtev ugostitelja;
- promenu ugostitelja i prestanak privrednog društva, drugog pravnog lica ili preduzetnika, usled koga je to pravno lice ili preduzetnik brisano iz odgovarajućeg registra.
Obaveza plaćanja boravišne takse
Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik kao pružaoci ugostiteljske usluge smeštaja, boravišnu taksu naplaćuju istovremeno sa naplatom usluge, od korisnika smeštaja i u obavezi su da na računu koji izdaju korisniku, posebno iskažu iznos boravišne takse. Naplaćenu boravišnu taksu uplaćuju na račun jedinice lokalne samouprave, do petog u mesecu, za prethodni mesec.
Za razliku od njih, fizičko lice, koje pruža uslugu smeštaja u apartmanima, boravišnu taksu plaća u godišnjem iznosu, utvrđenom na propisan način rešenjem Sekretarijata za javne prihode.
Visina boravišne takse zavisi od broja individualnih ležaja i teritorije na kojoj se ugostiteljski objekat nalazi.
Treba napomenuti da Zakon o ugostiteljstvu određenu kategoriju korisnika usluge smeštaja oslobađa obaveze plaćanja boravišne takse.
Oporezivanje prihoda fizičkog lica od pružanja ugostiteljske usluge smeštaja
Prihodima po osnovu pružanja ugostiteljskih usluga prema Zakonu o porezu na dohodak građana, smatraju se prihodi koje fizičko lice saglasno zakonima kojima se uređuju ugostiteljstvo i turizam ostvari od usluga smeštaja u ugostiteljskom objektu domaće radinosti (kuća, apartman, soba) u periodu do 30 dana.
Stopa poreza na ostale prihode, u koje zakon ubraja i prihode po osnovu pružanja ugostiteljskih usluga je 20%. Ona se primenjuje na oporezivi prihod od 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u RS u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, pomnožen brojem ležaja i odgovarajućim koeficijentom prema kategoriji turističkog mesta.
Nadležni poreski organ, na ovaj način, rešenjem utvrđuje visinu poreske obaveze za ugostitelja za jednu kalendarsku godinu, a ista se plaća kvartalno, u roku od 15 dana od dana isteka kvartala. Ugostitelj je dužan da plaća porez za naredni kvartal, u odnosu na onaj kvartal u kom je počeo da pruža usluge.
Ostale obaveze ugostitelja
Svaki pružalac ugostiteljske usluge smeštaja dužan je:
- da održava prostor i pruža usluge prema propisanim tehničkim i sanitarno-higijenskim uslovima,
- da na istinit i neobmanjujuć način obaveštava korisnike usluga o usluzi koju pruža, -da istakne cene smeštaja i istih se pridržava,
- da na ulazu u ugostiteljski objekat vidno istakne naziv i vrstu ugostiteljskog objekta, -da za pruženu uslugu izda propisan račun,
- da svakog gosta prijavi, odnosno da putem sistema E-turista blagovremeno i tačno unese podatke o svakom korisniku usluge smeštaja i dr.
Ugostitelj se prilikom prikupljanja i upotrebe podataka korisnika usluge smeštaja, mora pridržavati propisa koji regulišu oblast zaštite podataka o ličnosti.
Zaključak
Pružanje usluge smeštaja u apartmanima predstavlja sve značajniji deo tržišta ugostiteljstva u Srbiji. Poklapanje u iskustvu i mišljenju klijenata je da ovaj vid izdavanja stanova/apartmana donosi mnogobrojne prednosti, među kojima se ističu dodatni prihodi, stalni prihodi, kao i redovno održavanje objekata.
Ono što je važno kod opredeljenja za pružanje ove ugostiteljske usluge, jeste pristupiti joj sa svešću i znanjem o odgovornosti i obavezama, ali i prednostima koje zakonito poslovanje u ovoj oblasti sa sobom donosi.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Julijana Petrović, advokat
