Postupak i pravne posledice
Opšte napomene
Izmenama Zakona o privrednim društvima iz 2021. godine uvedena je mogućnost podnošenja tužbe od strane zainteresovanog lica radi brisanja registrovanog sedišta privrednog društva.
Sedište je višestruko značajno. Njime se omogućava upis privrednog subjekta u registar, određivanje mesne nadležnosti u slučaju postojanja spora, mogućnost uručenja pismena, izvršavanja poreskih, komunalnih i sličnih obaveza.
Ova izmena ima za cilj da zaštiti vlasnike stanova ili poslovnih prostora u situacijama kada se privredna društva prijave na njihovoj adresi radi obavljanja delatnosti, kao i u situacijama kada dođe do raskida zakupodavnog odnosa. Ono što se često dešava u praksi jeste situacija kada su strani državljani lica koja obavljaju privrednu delatnost bilo u vidu privrednog društva ili preduzetnika, pa napuste zemlju bez regulisanja statusa firme.
Nekada privredna društva još prilikom registracije registruju netačan podatak o adresi sedišta. Nekada vlasnik nepokretnosti ne zna da je na njegovoj nepokretnosti registrovano privredno društvo, što može predstavljati rizik za vlasnika nepokretnosti. Ovaj rizik se prvenstveno ogleda u izvršnom postupku protiv privrednog društva kada se može otpočeti izvršenje na pokretnim stvarima koji se nalaze u registrovanom sedištu privrednog društva, iako te stvari nisu u svojini privrednog društva. Tada vlasnik nepokretnosti dolazi u situaciju da snosi teret dokazivanja da je on vlasnik tih stvari i da se nikada nije saglasio ili da je naknadno otpao osnov saglasnosti da se na toj adresi registruje sedište privrednog društva.
Pomenutom izmenom dato je vlasniku nepokretnosti pravo na tužbu radi zaštite od neovlašćene registracije sedišta. Ovo lice zakon prepoznaje kao zainteresovano lice, a to je lice koje ima pravni interes. To lice može biti vlasnik nepokretnosti, zakupac, nosilac prava korišćenja na nepokretnosti u javnoj svojini i druga lica kojima pripada isključivo ovlašćenje korišćenja te nepokretnosti.
Postupak pred sudom
Uslov za podnošenje tužbe jeste nedostatak saglasnosti za upotebu prostora od strane vlasnika prostora, mada ovu odredbu treba šire tumačiti u smislu da je potrebna dozvola lica koje ima pravo da ustupi taj prostor, jer nekada to može biti i podzakupac. Postupak po tužbi je hitan.
Tužba se podnosi protiv privrednog društva koje je neovlašćeno registrovalo sedište na adresi i osnovanost tužbe se zasniva na negativnoj činjenici da vlasnik prostora nije dao saglasnost za registrovanje. Obzirom da se primenjuje pravilo da negativne činjenice ne dokazuje onaj koji se na njih poziva, tužilac ne mora da dokazuje da nije dao saglasnost. Dovoljno je da istakne tu tvrdnju, a teret dokazivanja pada na privredno društvo koje mora da dokaže da jeste dobilo saglasnost. Ako društvo ne dokaže da ima pravo na to, sud treba da usvoji tužbeni zahtev.
Postupak pred Agencijom za privredne registre
Zakon ne daje pravo tužiocu da podnese registracionu prijavu brisanja sedišta društva sa njegove adrese, već ima pravo da se u APR-u registruje zabeležba spora u skladu sa Zakonom o registraciji. Ovim se smatra da su sva treća lica obaveštena o postojanju spora.
Sud je u obavezi da po pravosnažnosti presude kojom se usvaja tužbeni zahtev tužioca i kojom se nalaže brisanje registrovanog sedišta tuženog iz APR-a dostavi APR-u presudu. Bitno je naglasiti da sud samo dostavlja presudu sa klauzulom pravosnažnosti, ali prijava brisanja sedišta privrednog društva i prijavu registracije novog sedišta, ostaje na tuženom. Sud nije obavezan da dostavi presudu kojom se odbija tužbeni zahtev, tako da je u tom slučaju ovlašćeno lice privrednog društva to lice koje će podneti prijavu za brisanje zabeležbe.
Posledica usvajanja tužbenog zahteva i neodređivanja nove adrese sedišta privrednog društva u roku od 30 dana od dana dostavljanja pravosnažne presude APR-u, ogleda se u pokretanju postupka prinudne likvidacije.
Pravne posledice brisanja sedišta u odnosu na privredna društva i preduzetnike
Posledice usvajanja tužbenog zahteva u slučaju kada je tuženi preduzetnik ogleda se u tome što u odnosu na preduzetnika nije moguća prinudna likvidacija. Umesto prinudne likvidacije, propisano je da je propušanje registrovanja nove adrese sedišta preduzetnika osnov za prestanak obavljanja delatnosti preduzetnika po sili zakona, na osnovu člana 91. stav 6 tačka 8) Zakona o privrednim društvima.
Kod privrednih društava, neregistovanje nove adrese sedišta predstavlja neotklonjiv razlog za pokretanje prinudne likvidacije, kod preduzetnika predstavlja razlog za prekid obavljanja delatnosti. Tada se na internet stranici APR-a obajvljuje da su se stekli uslovi za brisanje preduzetnika, ako on u roku od 90 dana od dana objave oglasa ne registruje novu adresu sedišta. Ako nakon isteka ovog roka, preduzetnik ne registruje novu adresu, briše se iz registra.
Treba obratiti pažnju da zabranom obavljanja delatnosti znači da preduzetnik ne sme preduzimati nove poslove, ali sme završavati započete poslove. Njegovi poslovni računi neće biti blokirani i moći će da ispunjava obaveze koje nisu novčane, jer je odgovoran za njegovo ispunjenje kao fizičko lice, primenom opštih normi o odgovornosti za preduzetnika. Ova situacija se može izjednačiti sa situacijom kada preduzetnik registruje privremeni prestanak obavljanja delatnosti. Registovanjem nove adrese preduzetniku se vraća status koji je imao pre gubitka prava na obavljanje delatnosti.
Umesto zaključka
Ova zakonska izmena predstavlja ključan korak ka zaštiti imovine građana od zloupotreba, dajući im efikasan mehanizam za zaštitu svojih prava. Njome je popunjena pravna praznina, čime se značajno unapređuje pravna sigurnost u privrednom poslovanju.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Aleksandra Gudžulić, advokat.
